Уз тактове песме „Јутрос ми је ружа процветала“, у Галерији `73 je у петак 15. новембра одржано је вече посвећено композитору, музичару и тексописцу Драгиши Недовићу, у организацији Удружења „Стари Чукаричанин“ и Галерије `73. Недовићеве композиције изводили су чланови ансамбла „Похорски ђердани“. Програм су водили Славица Вилотијевић и Мирослав Маринковић. У име општине Чукарица програму је присуствовала чланица Већа Јелена Милосављевић.
Драгиша Недовић (Крагујевац, 20. јул 1916 — Крагујевац, 31. јануар 1966) рођен је у Крагујевцу, у сиромашној градској породици од оца Андреје и мајке Гине. Са шеснаест година одлучује да крене пешке из Крагујевца на пут "како би народ чуо његову музику". Са собом носи само гитару. Пут га одводи у Босну, где пише севдалинке: „У лијепом старом граду Вишеграду“, „Из Босне се једна песма чује“, „Босанске ме пјесме занијеше“, „Прођох Босном кроз градове“... које су одавна постале трајна музичка баштина. После Босне, путовао је по Далмацији, где, инспирисан морем и бродовима, пише песме у духу далматинских народних песама: „О, липа ти незнанко“, „О, бродићу бели“, „Маре, Маре, срићо моја“ (Кад си била мала Маре). По повратку у Србију, ствара низ песама које су временом добиле статус изворних: „Стани, стани, Ибар водо“, „Обраше се виногради доле крај Тополе“, „Лепе ли су нано Гружанке девојке“, „На Морави воденица стара“, „Јесен прође, ја се не ожених“, „Ајд' д' идемо Радо“, „Сиромах сам, друже“, „Хармонико моја“ и многе друге.
У Крагујевцу га затиче Други светски рат. Изведен је на стрељање у Шумарицама, међутим, један од Немаца га препознаје као композитора. Драгиша је био депортован у немачки град Дормаген. У Дормагену као ратни заробљеник проводи четири године. После завршетка рата, Недовић се враћа у родни град, и сазнаје да је велики број његових текстова уништен. Ипак, наставља да компонује и пише песме. Са пријатељима оснива прво Удружење композитора и писаца песама са народним мотивима. Посебан печат који ће оставити у историји музике, огледаће се и у великој заоставштини од преко четири стотине песама.
