Традиционалну манифестацију XXVI Музичке сусрете „Јесен на Чукарици“, синоћ је у Културном центру „Чукарица“ отворио Хор „Свети Ђорђе“ концертом „Оро се вије крај манастира“.
Под диригентском палицом Емилије Милин, изведено је 9 композиција, које је публика са пажњом и посебним уживањем слушала. Концерт је почео извођењем химне „Боже правде“.
XXVI Музичке сусрете отворио је директор Културног центра „Чукарица“, Миодраг Ракочевић.
Хор при храму Светог Ђорђа на Чукарици један је од најквалитетнијих и најактивнијих црквених хорова у Београду и Србији. Учесник хорских фестивала: „Мокрањчевих дана“ у Неготину, „Музичког едикта“ у Нишу, „Достојно јест“ у Поморју, Бугарска, Међународног фестивала црквених хорова у Крињица Здрују, Пољска, „Мајских музичких свечаности“ у Бијељини, фестивала „Хорови међу фрескама“ у Београду, истовремено је и добитник највиших признања на њима.
У мају 2021. хор је наступио на Међународном хорском фестивалу у Кардици, чијим концертом је званично започела културна сезона у Грчкој, обустастављена више од годину дана због епидемије вируса Ковид-19.
Основан 1933. године као „Чукаричко певачко друштво”, хор представља најстарији хорски ансамбл на овој београдској општини. После Другог светског рата дошло је до привременог прекида у раду, да би хор од 1968. године наставио своје деловање под новим именом „Свети Ђорђе“. Први диригент обновљеног хора био је протојереј Томислав Јовановић, који је хором руководио и наредне две деценије.
После њега хором су управљали бројни диригенти од којих су нарочито диригенткиње попут: Оливере Секулић-Барац, Бисерке Васић, Јелене Петровић-Вранић и Светлане Крстић касније направиле и успешне каријере у свету.
Већ пету годину хором „Свети Ђорђе“ руководи Емилија Милин, ранији диригент подмлатка Првог београдског певачког друштва, током чијег дириговања овај камерни ансамбл доживљава нове узлете уз значајну афирмацију у земљи и иностранству.
Поред сталног учествовања на богослужењима, што је основа рада хора, „Свети Ђорђе“ је током своје историје у више наврата наступао у иностранству: у Италији, Пољској, Немачкој, Мађарској, Аустрији, Бугарској, Републици Српској, Словенији, Грчкој...
