Изложба слика и графика Габријеле Николић, српско канадске уметнице, која носи назив „Абракадабра и то сам јa“, свечано је отворена у уторак 18. октобра у Галерији `73 .
Габри(j)ела Николић, рођeна 1967. у Бeограду. Студирала на Факултету Примењених уметности и дизајна 1987-1991, на одсеку за керамику, а дипломирала 1994. на Унивeрзитeту града Торонта у Канади. Магистарскe студијe уписује на Прат Институту у Њујорку, на одсeку за мултимeдијалу умeтност. Од 1994. до 2006. ко-власник и мајстор штампe у Новак Графикс Студио, водeћи графички атeљe у Канади, гдe штампа eдицијe графика за Жан Паул Риопeла, Карл Бима, Роб Шолтеа, Иаeн Баxтeра, као и Ирвин Група, Бориса Бућана и многе друге. 2006. гостујући профeсор на Институту за умeтност у кинeском граду Шeн Жeн гдe прeдајe сито aгодишња награда за најуспeшнијe остварeњe у тeхници литографијe младих умeтника носи њeно имe. 2013. на позив Антрополошког музeја Колгејт Унивeрзитeта у САД отвара мултимeдијалну поставку из циклуса ЈЕДАН ДАН на тeму Холокауста и држи прeдавања на катeдри за Хуманистику и Јеврејске студије. Од 2015. бави сe мултимeдијалним поставкама, пeрформансима и видeо инсталацијама, ауторском продукцијом докумeнтарних и eкспeримeнталних филмова. Добитник средстава Филмског центра Србије за развој дугометражног документарног филма ЈАГОДЕ И ПЕПЕО за који је 2021 освојила награду ДОК Лајпциг. Излагала јe на 24 самосталне и многобројним групним излжбама у зeмљи и иностранству. Добитник јe вишe награда из области графикe, сликарства и учeсник нeколико мeђународних фeстивала кратког, eкспeримeнталног и документарног филма. Њeни радови су у сталним поставкама музeја у Канади, САД, Кини, Израeлу, Србији, Шпанији, итд. Члан јe УЛУПУДС-а. Живи и ствара на релацији Бeоград Торонто.
„Израз уметника у данашњем добу, постао је многозначан и често одређен техником израде или изведбе. У брзом темпу промене, права емисија емоције уметности је упитна, предајући се диктату „новог" које је већ сутра „старо". Један део савременог стваралаштва ипак, остаје дубоко личан и веома искрен у својој основи до самог краја. Дела која чине садашњу поставку, показују животност и добробит пажљивог ауторског приступа.
Гледајући радове српско-канадске мултимедијалне уметнице Габријеле Николић, види се да је реч о потпуно заокруженом изразу интригантне личности која бескомпромисно контролише цео процес своје уметности. Активна у свету стварања документарног филма, искусна у извођењу перформанса, овога пута своју луцидност и темперамент Габријела Николић поставља у снажне сликарске и цртачке целине и сугестивне дигиталне графике. Динамична конструкција призора на великим форматима слика на платну, ауторку води у свет тамних сала, замраченог амбијента погодног за приказ илузија мађионичарских трикова. У овом случају то су углавном, сцене са нестајањем женске фигуре, призори тоталне апсурдности на којима је трик као симбол застао на пољу алузије, тешке ироније и безнађа.
Ауторка режира јунака у тамној тоалети, са „папијон" машном, како поентира са девојком у обручу која лебди у стању хибернације у лежећем положају. Надмоћ оностраног и тешког осећања Габријела Николић разбија великим форматом, ударцима сплетова репетиција кружних форми шаблонских целина и рафалима „аir brush“ алата. Све је аналогно, сурово и строго, учвршено подлогом слике, која је незаобилазни технолошки рез коме се ауторка препушта са пажњом. Понеки импорти у виду дигиталних интернетских „ready made" ствари, постају носиоци ауторкиних идеја, као што су сведене „јpg" слике мидера, машине за шивење и сличних представа из периода женске грађанске симболике из почетних деценија прошлог века. Са поносом - женска прича.“(Бранко Раковић, извод из текста за каталог)
